Samo da vas podsetim da upisete akcije. I mene su podsetili. Odlazem mesecima a stvarno traje 3 i po minuta. Da nisam to danas obavila ne bih znala da mi licna karta istice za 10 dana. A kako zdravstvenu knjizicu nemam, zamalo da nestanem iz sistema. Sto ce se verovatno na kratko i desiti jer sumnjam da cu stici da izvadim licnu u ovako kratkom roku, pored svog zivotnog programa... Mada, ne, ne, ne mogu nestati....mili, dragi pasos zivi svoj uzbudljivi zivot :)
Situacija u posti: baka salje pismo u inostranstvo. Jedna fina baka, gospodja ugasenog pogleda. Obrazovana i druzi se sa strancima. Podsetila me je na moju pokojnu. Isti taj pogled kog se uplasim i koji necu da imam. Necu da mi se razvodne oci u tim godinama i da zaboravim da se smejem.
Naime, baku je iznervirala zena iza pulta koja je htela da desifruje sta je na koverti ime a sta prezime. Strani jezik, ko ce tu da pogodi sta je sta? Nema imena, kaze baka, dva prezimena, dve porodice. Rembrant. Dt! Vice baka. Znate slikara koji nije vise medju zivima, kaze. Momak iz reda dobacuje: - Onaj madjar? Sto je slikao ruzne ljude i prirodu...-, baka dodaje: ne znam da li je bio madjar. Potom zena iza stakla upita: -Da li su to dve porodice koje zive zajedno? - Baka se iznervira i odbrusi: - A zar mislite da bi im slala na istu adresu ako zive odvojeno?- Cujes za pultom razvuceno, negativno: - Doooobrooooo.-
Hihiihi, mene je zabavilo ovo postansko pozoriste.
Iza mene nas je, iz maminog narucja, prozdirala velikim, ozbiljnim, plavim ocima jedna velika beba.
Sledeca scena je bila u prodavnici u kojoj se kasirka ispovedila zeni ispred mene kako se ne vredi muciti dijetama, jer, sve je to na kraju samo yo-yo efekat. Ona se toliko bila zazelela majoneza i mesa...I kolaca...
Svako u svojoj ulozi, napet ili opusten, zadovoljan ili izgubljen.
A mene je do kuce ispratio onaj ugaseni pogled.
A ne. Nece me uhvatiti.
Нема коментара:
Постави коментар