Možda bi se moglo reći da besposlen pop i jariće krsti, ali ja, iako stvarno imam šta da radim, ukrašću si vreme da po nebrojeni put u životu probam da zaključim nezaključivo.
Sedim i ručam. Jasno, glava ne miruje, zauzeti stomak ne uspeva da pobedi mozak iako je u punoj akciji...I zagledam se u kašiku. I pomislim, Bože, kakva lepota: mračno tirkizna pozadina posude, u 'gro planu' kašika, u kašici (kao i u činiji) čorba od brokolija, a brokoli isitnjen i sav fantastičan u svom granasto granulastom obliku i toj nezrelo zelenoj boji nalik raspadnutim univerzumima a opet tako kompaktnim. Divan jedan splet boja i oblika, kad, gle, mušica! Zagledam se malo bolje, kad, ono, trč, trč, pa sve češće mušica u minijaturnim grančicama. A ja već na pola čorbe. Biće da sam ih podosta već pojela. Ja, novopečeni vegetarijanac! Iz viših razloga! Najela se malih nevinih duša. Manje bih skrivila, valjda, da sam se najela belog mesa neke nesrećne obezglavljene kokoši...
No, navede me to na staru dobru glavobolju o predestinaciji. Sve ovo ne bih primetila da se nisam zaustavila i pogledala u kašiku. A da li bih se zaustavila, da nije tebalo da se zaustavim? Mušice su mogle ostati neprimećene kao i lepi, šareni brokoli dekor. Zapravo, čorba od brokolija uopšte nije bila plan! Nego sam, lepo, isplaniravši drugu čorbu, otišla, kupila i oljuštila šargarepu i ne znam kojim trikom je vratila spremnu u frižider i dohvatila već pomenutu povrćku...Kako to? Zar nisam htela drugačije?
Ili samo imam problem sa organizovanjem života. On mene organizuje. Kad pogledam unazad, stvarno je tako. Verovatno je mušica bila okidač za ovaj tekst. I brokoli se nametnuo zbog toga. Šargarepa me ne bi ubacila u rebus. I eto uzročno posledične veze van moje kontrole. Da ne pominjem da mi se išlo u šetnju, željna sam zvezde...ali, nekako, nisam uspela...
I onda pomislim, šta ako se zatvaram? Šuška se već da me previše nema...Pazi, sunčano nedeljno popodne, ona sedi i piše o banalnim svakodnevnim zgodama! I onda opet odgovor. Nisam dovoljno htela. Ne mogu da izađem, ako to ne želim dovoljno. U ovom današnjem svetu prepunom mogućnosti, ne dešava ti se samo ona koju ne želiš dovoljno. Prosto.
Istrča novi uzrok - previše sam bila napolju svih ovih godina. Sada sam malo sela unutra. Posledica. Koja se istog trenutka pretvori u novi uzrok za, na primeeer.....ovo pisanje - posledica! Ni ne izgovorih već je postalo uzrok za ko zna šta s'one strane nečijeg ekrana. Evo baš ovu tvoju misao sada! Posledica!
Misliš da sam znala pre 10 minuta da će se ovo desiti? Ova priča? Za sve je kriva mušica...Ili brokoli koji me je napao iz frižidera.
I da se sada uzbuđujem zbog bilo čega što mi se nije dogodilo ili nisam uspela ili mi nije pošlo za rukom ili nisam postigla? Svašta...
Naravoučenije može da bude samo biti nežan sa uzrocima. Da bi bile nežne posledice.
I, dobro operite povrće pred kuvanje! Ako imate moć da odlučite koje.
Нема коментара:
Постави коментар