O, dobra vam noc, kako ste?
Naravno da ima nesto novo, svaki dan u svakom pogledu sve se vise ponavljamo.
Nego, danas nesto razmisljam o rastancima. Rastajanju. Odvajanju, odustajanju, prekidanju i svim tim slicnim vazdusastim glagolima koji nam naprave prostor izmedju nas i onoga od cega se oprastamo, oprostismo ili samo zelimo da to uradimo. Zaokruzite pravo vreme.
U poslednje vreme se odvojih od mnogih stvari.
I razmisljam kako se svako to odvajanje prilicno lagano odvilo, odvija i, nadam se, odvijace se.
Uvek bi me prvo opsela ideja koja iz svog idejnog sveta nikad ne odise izvodljivoscu, ne brinite, a onda bi se desila neka faza varenja iste, promisljanja, zaokruzivanja po coskovima lobanje hiljade 'za i protiv' (mada meni, koja ne zna da misli sve to oko merenja 'za i protiv' nikad nije uredno uspelo, no je uvek licilo na neko vijanje doticnih 'za i protiv' koji bi usplahireno bezali po lavirintu vijuga - ali pominjem to kao neki plan o kom sam uvek malo mastala) i na kraju bih resila da se odvojim od date stvari, ideje, emocije, osobe i u istom momentu shvatila da sam je se vec uveliko resila i pre nego sto je odluka donesena. Fascinantno.
Kada sam prestajala da pusim (a samo druzenje sa idejom i njeno provociranje iz sveta ideja moje malenkosti iz realnosti je trajalo zaista dugo) razbolela sam se i posle tri dana resila da vise ne pusim, iako je, ustvari, potez nepusenja vec bio povucen. Isto se desilo sa kojekakvim porocima. Da sad ne lajem. Kad god bih resila da vise NECU, shvatila bih da je odluka vec uveliko na delu.
Kako jesam jedna emotivna dusica koja ne voli rastanke, ovi su izgleda resili da me svaki put preduhitre i smanje mi muku. Zanimljivo.
Poslednje hit razdvajanje je podrzala najnovija odluka da vise ne jedem meso kad shvatih da sam usred posta i da ga vec mesec dana nisam okusila. Ironija. Pitam se kako se toga nisam setila pre posta ili posle?
Nedavno se desilo par slicnih situacija. Sa stvarima, navikama, obavezama, ljudima.
I sad sedim i mislim- ko tu koga misli. Ja ideje ili ideje mene?
Pomislim da sam smislila da uradim nesto - kad ono - vec se desilo.
Resim da poduzmem nesto i vidim da je vec u stvarnosti.
Da li se mozda samo vreme igra sa mnom da mi pokaze da ga nema i da 'posle' nekad dodje pre 'pre', ili se misli sprdaju da pokazu da se ne razlikuju od akcija. Sve sto mislis moze odmah da se ovaploti. Otelotvori. Ostvari. Da ne pricamo latinski :)
Dobro je nekad uhvatiti stvarnost za rep.
Sad mi se cini da vidim sta radim. Idem u susret nekim rastancima koji su se vec desili.
I lepo od njih sto su brzi od mene. Manje bole.
Nadam se da, kad kliknem na 'publish post' kako bih se rastala od pisanja veceras, nece ispasti da se i ovaj tesktic vec desio i zalepim ga za postojeci. I naletim na sebe u krevetu koja je vec odavno legla da spava.
Нема коментара:
Постави коментар