Otkud sad pisanje?

A nekad je toliko citala....
I pisala samo za sebe. Dokumenta pisana na licni zahtev koja se u druge svrhe nisu mogla koristiti.
Ne zna sta se tacno desilo te je pocela da pusta reci u beli svet, besciljno i neplanirano, bez nekog dogovora o njihovom mogucem povratku. Zapravo, sto ih je vise pustala i kako ih je vise odlazilo, nekako, naizgled protivno logici, sve vise ih je nadolazilo i pretvarala se u cev cija je uloga bila da provede nikad izvesni vremenski period pred ekranom, jagodica vec naviknutih na 'qwerty' gimnastiku. A ponekad je ostajala dosledna starom dobrom oruzju - olovci. Najlepse u citavoj prici je to sto je u tome uzivala bez ikakvih tzv. zadnjih misli i trazenja svrhe. Manje lepa je cinjenica da joj se to toliko radilo da je svaki egzistencijalno - svrsishodniji posao pocinjao da gusi.
I, za promenu, eto nama starog dobrog pitanja o svrsi.
Meni se sedi i pise i lezi i pise i jede i pise i pise i pise. Bez plana, jer ne znam da isplaniram ni naredni dan (uvek se otme kontroli), bez svrhe, jer ne planiram (posto to svakako ne znam) da ovo icemu opipiljivom sluzi, a onda se moze zakljuciti i bez svrhe, jos jedared.
Sednem da se iznenadim. Da vidim sta ce da izadje. Nesto uvek izadje. Ocito smo stvarno propusnici, cevi, kanali, tamo neke plutajuce ideje ili vise njih, koje ti zakucaju na mekana vrata temena i ako im otvoris ufuraju se u vidljivi svet.
Bilo bi lepo da mogu da sedim i pisem koliko hocu - da neka prica poprimi oblik usput....a ne da joj rep sasece isteklo vreme. Cini mi se da je sa pisanjem isto kao i sa cesanjem: sto se vise ceses sve te vise svrbi, sto te vise svrbi sve se vise ceses- tako i sto vise pises sve ti se vise pise, i sto ti se vise pise sve vise pises (sad bih sebe utesila i onim: sto vise pises sve bolje pises i za koju godinu mozda i uspes da iskristalises recenicu i uokviris ideju a ne ovako bez glave i repa, znas Ivana!?!?!)
Ovog puta ce da me sasece umor, a pre toga da pomenem pricicu, koje se upravo setih, povodom 'sve sto vise, sve te vise'. Kazu da, kada uzmes pesak u saku i stegnes je, to sto si zgrabio peska, zgrabio si. I vise ne moze da stane. A kad je ostavis otvorenu, kroz nju prodje citava pustinja. Toliko o nevezivanju za ono sto radimo, imamo...Mozda iznajmiti nekog da kad zgrcim saku me lupi po istoj i kaze 'pusti! ?