Jezik

Svaki dan se pokrenu neke interesantne teme. Blagoslovena sam tim divnim poslom sa mladim mozgovima. Svaki dan nove operacije, nova seciranja.
Danas je prica otisla mnogo dalje od jezika, a opet najblize moguce njegovoj sustini. Zapravo, mnogo dalje od stranog jezika koji ucimo u privatnoj skoli.
Dotakosmo se teme jezika kao sredstva komunikacije ne samo izmedju dva coveka. Nego coveka sa samim sobom. Da li je taj jezik nas maternji jezik ili kakav univerzalni jezik svima jednak? Da li mi sami sa sobom pricamo na srpskom? I posle boravka duze vreme van granica svog jezika progovorimo sa sobom na doticnom stranom?
Moj drugar indijac Amit misli da ljudima jezik uopste ni ne treba. Taj zna da trepne i da kaze sve jednim pogledom. Pogleda te i procacka ti dusu hirurskim makazama. I, negde, sam saglasna s njim. Sa svim meni zaista bliskim bicima zapravo imam neku nad-jezicku komunikaciju. Cak nas jezik cesto samo zbuni i malo i udalji. Ne moze se svakim dobro cutati.
Verujem u legendu o Babilonskoj kuli jer su neverovatna podudaranja u jezickoj percepciji nacija miljama daleko. Fasciniraju me reci koje su doputovale ili otputovale iz jezika u jezik, kao mali neutrasivi putnici koji bez pozdrava pristizu i odlaze.
Ovom prilikom se setih i cast mu, mog pokojnog i neponovljivog profesora Mise Arsenijevica, posle kog sam se zauvek zaljubila i istoriju jezika. A, nazalost, se nisam rodila kao dete Rokfelera, da provedem zivot u izucavanju takve bozanstvene nauke umesto u radu. Rece Misa : predavanje jezika u privatnoj skoli je cista prostitucija. Tako da mogu javno da priznam da je moj cosak na sred Zeleznicke ulice i da se posteno prostituisem vec 5 godina. Presli su razni preko mene. Dala sam im sve od sebe. Cast onima sa kojima veza traje, na srecu, pa ih ima. Ali su te nase veze i dalje malo, da izvinite, kurvanjske, jer nema pravog posvecivanja. Traje simpatija, ali ne i prava ljubav (molim moje djake da se ne osete prozvanim, hihihi). Ali ne moze covek da ocekuje posvecivanje jeziku u privatnoj skoli. Da je ne nazovem sad jos javnom kucom. Kondome ne koristim, taman posla da zadrzavamo seme u ovoj profesiji. Kako bi bilo sta izraslo? Podsecam samu sebe da je moja uloga samo da im odrzavam zelju. Da duvam u zar, da se ne ugasi.
Da probam da poverujem da ih mi obrazujemo iako smatram da su mene obrezali tokom studija.
Da! U nasoj zemlji a i sire, obrazovanje moze slobodno da se prekrsti u obrezivanje. Sustine.
Ili u bezobrazovanje u odnosima ucitelj - ucenik.
No, sve to ima svoje zasto, i lepo je sto nas ova prica moze zagolicati temom sa pocetka: kojim jezikom pricamo sami sa sobom. Priznajte da mora biti isti kojim prica jedan kinez. Kad bi jako zazmurili i istisnuli tu komunikaciju 'ja i ja' kroz uvo na primer, u vidljivi svet, slike bi se sigurno poklopile. Ili zvuci. Ili osecaji. Ili nista od toga no bezimeno shvatanje.
Kako bi nam bilo par dana bez jezika...samo da se podsetimo da je nekada i tako moglo....I kako se slatko razumemo bez jezika i groznicavo ne razumemo u raspravama na maternjem...