Taj sveti prljavi novac....Kaze mi taksista pre neki dan povodom placanja i vracanja kusura u mraku automobila u kom smo oboje prevrtali i prosipali novcanice u zurbi :' Eh, taj novac, toliko ga ima a nista ne vredi!'
Kakva bolna istina. Ispratio me je recenicom koja je pokrenula lavinu misli.
Pozvao me je da preispitam, svoj stav o ovoj tvari sa kojom se svakodnevno borimo.
Sve se pretace u nj i sve iz njega proizilazi. Money makes the world go arround...
Moramo da ga postujemo, jer jeste nasa vitalnost a ne smemo da upadnemo u zacaranu trku.
Umetnost. Sveti balans. Ima neko recept?
Imam srecu da volim ono sto radim i obratno, radim ono sto volim. Ali kad to prevedem u crvene i plave listice, oblije me nervoza. Jer se tu umesa jos hiljada faktora, htenja, zelja, 'smenja' koji bi da podele ovu vitalnu energiju. Tu shvatim da ne znam da se druzim sa novcem. Imamo neku vezu uflekanu prezirom a umocenu u zelju. Hocu ga i necu. Zaradjuje mi se a i jako mi se trosi. Sve vodi ka nekim vrhovima brda a onda se sjurim u podnozje, te se zapitam, a da sam lepo zaobisla brdo i prosetala po ravnici?
Oduvek mislim da pravoj stvari ne treba reklama i da sve sto mnogo kosta je vec unapred prevara, ali u poslednje vreme pocinjem da verujem da ono sto mnogo kosta moze da bude prava stvar jer taj novac jeste usko vezan za postovanje. Visoka cifra budi postovanje. Na sta spadosmo, da...takvo doba....
Kazu da nista sto je dobro nije besplatno. Ovde sad odlazim od teme novca, jer, cesto sam za staru dobru robnu razmenu. Daje sporije efekte ali istinitije. Nije besplatno to sto sad imas racunar i net i slobodno vreme da citas moj blog na ovom teskom slovenskom jeziku koji imas cast da pricas i razumevas. Sve je to paket koji smo zaradili negde, nekako. Nije besplatna ova divna muzika koju sad slusam i ova moc da srocim prosto- prosirenu recenicu. Zasluzih i ja to negde, nekako. Sve je uzrocno- posledicno zaradjivanje. Najlepsa plata je biti zdrav i nasmejan.
I posle tog zakljucka, kada se vratim novcu, shvatim da je ustvari novac ubrzao i uprostio sistem vrednosti i ne treba da ga gledamo sa suprotnog gledista. Kamo srece da je tako bitan koliko mislimo da jeste.
E sad, svako zna da se igra i osisa ovce, sluzi mu ili vlada novcem, (gle, opet rima iz zasede) srazmerno svom svakodnevnom radu u ovoj firmi zvanoj Planeta Zemlja. U kojoj plata ne kasni. Samo je pitanje da li cemo znati da je prepoznamo.
Tako, da, nema mesta agoniji.
Prevescu uskoro citavu a sada samo (neuredjeno) deo pesme mog omiljenog Hodorovskog:
....Novac je kao Buda
Ako ne radis nemas ga
Ako mu zaustavis tok nestaje
Tvoj je samo kada je u tvojim rukama
Ali te ruke nisu tvoje
Ako ga pustis prestaje da bude tvoj gospodar
rob si onoga sto krstis tvojim imenom
novac je svaciji, ali pripada sam sebi....
Alejandro Jodorowsky
Нема коментара:
Постави коментар