Godine

Sta znaci biti mlad? Star? Evo ja, na primer, nemam pojma da li sam jos uvek mlada (sto se mene tice naravno da jesam, osecam se kao da imam 20) ili bi trebalo da upadnem u onaj kos - zvani 'vec je u godinama.' Stvarno ne znam. Ne spadam izgleda vise u mlade. Mi smo sada odrasli. Veliki. A tako mi se ne svidja kad mi persiraju...
Ne znam vise ni do koje godine smes nekom reci da je dete. Ova deca danas poprilicno rano izgledaju odraslo. Ostala su bez detinjstva. Danas mi se ucenica zalila kako joj sestra od 6 godina kuka da je debela!?! Mala izgleda najnormalnije!
Opterecena ovim novim 'fake' barbikama predimenzioniranih oblina. A mi smo se igrali sa papirnim lutkicama i seckali im najludje haljine...
Inspirisao me je danas clanak jednog francuskog profesora filozofije koji je izvukao sledece iz nase zbunjujuce svakodnevnice: 'detinjstvo je problem, adolescencija beskrajno dugo traje, zrelost je neuhvatljiva, starost je neprijatelj'. Precizna definicija sveta danas.
Mlad covek - recimo nek' cuva tu titulu do trideset i druge, (hihi, nadam se da nisam preterala, pa mlaaadiii smooo) se pretvorio zapravo u "Coveka koji nema vremena". U ovom nasem plemenu nema vise mesta za ''Bikove koji sede''. O njih mozes samo da se spotaknes.
Da, tipican primerak nema vremena, zuri, nervozan je, ometene paznje, ekspert za duboko meditiranje pred malim ekranom.
Mislim da su se neki termini pomesali i uzeli za principe. Svima je iskonski stalo da postignu nesto u zivotu. A mozda bi ih trebalo podsetiti da postignu zivot.
Sramotno ali istinito, zlatno doba za um, starost, poprima prezrenu sliku pakla.
Valjda ce nas toga spasiti plastika i Q500 kremice.
I nemoj da ti izleti pred nekom epitet 'starija' gospodja.
Doba heroja je skoro potpuno izbledelo. Bice da ce samohrane majke sada sa batinom u ruci krenuti naoruzanim ladjama u spasavanje zabludelih princeva. Ko im je kriv, same su to htele, bildovale su, ojacale i sada hoce nekog jaceg od sebe. Kiborga.
Lepo rece Miranda: 'Ako zelis idealnog muskarca, najbolje je da ga rodis!'
Opet sam skrenula s teme. Ponela me slika drustva. Bolje da sam skrenula u prirodu. Prirodu bez drustva!
Da, godine. Mene ipak ne brinu (jako). Znam (skoro sigurno) da ih nema.
Vidi me -zar ne izgledam kao neko ko ima i 10 i 13 i 32 i 64 godine? Stvarno se tako osecam.
Cemu starenje? Ko kaze da mora da se odraste? Menja se vreme. Nekada se jasno znalo sta znaci biti odrasla i zrela osoba. Danas je to nemoguce utvrditi. A ako se drzimo onoga - nista silom - izgleda da nije ni nuzno utvrdjivati.
Cika ciji sam inspirativni clanak danas procitala lepo rece - dovoljne su tri stvari za zrelost:
iskustvo
odgovornost
autenticnost
Saglasna. Dozivi, prozivi, uzimaj, prihvataj, cuvaj i budi ono sto jesi.
To neko uspe sa 16 a neko tek sa 60.
Reflektor na mene - po prethodnoj definiciji, izgleda da sam odavno zrela osoba. A osecam se mladje od ove moje novorodjene sestricine.
Kako sam krenula cini mi se da cu u sedamdesetoj ponavljati kako jos uvek nisam stara. A opet, moja voljena kontradiktorna priroda oseca starost od pocetka. Ponovo dupli pogled. Valjda necu ozrikaviti.
Sta je uopste starost? Mozda samo navika na teren.