Odluka od luka

Ko o čemu, ja o radu i neradu. Stigle me godine, vreme me jede, život me gazi... A da! Hihihi. Šalim se. Evo, širim ruke orna i puna snage, spremna za nove pobede. Ali ovog puta pobede ograničenog roka trajanja. Odlučujem da zadam sebi dnevnu satnicu, pošto drugačije ne može. Nevaspitana sam i ne poštujem sopstveni kućni red. Ometam svoje vreme za odmor. Natrpavam svoja nejaka leđa. Pleća. Čitavu. Svu. Sebe. A proizvod toga ispadne kukanje o poslu. Od kad sam počela da koristim brisače za beonjače, nešto bolje vidim. A od kad ne pijem, nešto bolje i računam. Hi, opet se šalim, oduvek sam fina. Ozbiljno. Nego, stvarno mi je nešto sinulo u glavi te mi je lakše da sračunam šta treba a šta ne treba da radim. Izgovaram NE sa sve manje problema. A, ne! Žao mi je, ali NE! Oprostite, ali, NE....Naravno, stvari su se poslušno odmah stale pokoravati odluci. Đaci te ispale tačno kad treba, ne dođu na čas, znaju da sam pomislila kako sam umorna... Priroda se uskladila sa odlukom o neradu. Naravno, promovisanje nerada važi samo za one koji su proveli prethodnu deceniju ne mareći za svoje mentalno zdravlje posvećeno radnom vremenu.
I, kako mi se pritisak ustalio, prestao da me pritiska, vreme uzjahalo monotoni talas sivila, na sreću, prijatne temperature, odlučih da šetam. I gle, na šta sve naiđe čovek šetajući se našim betonskim limanskim kvartom: prvo sam srela ježa. Trčka jež po dvorištu, ljuljajući se na svojim krhkim nožicama, sav u strahu od nas, dvonožnih čudovišta koja samo jednim zviždukom mogu da mu nanesu bol. Nadam se da klinci nisu provalili tu foru. A onda sam naišla na mače koje se igralo sa žabom. U mom rođenom dvorištu, između tri kule i jedne niske zgrade. Poveća žaba žuto-zelena, dvaput skoči a dalje hoda - lenja žaba, i mače, pufnasto, nehajući za okolinu, prati žabu i lupa je šapicama. Zastala ja, zastalo još dvoje komšija i smejalo se prizoru.
Pade mi na pamet, što ne gajimo životinje po dvorištima, a ne po kućama. Te neke, pitomije. Šteta. Vidiš čemu se radujemo, odsečeni od majke prirode.
Sve u svemu, poenta priče je odluka. Od odluke da se zdravo jede, ručak može da se napravi skoro ni od čega, od odluke da se smanji briga - naiđeš na prirodu u sred betona, uz odluku da će sve biti u redu, kosmos počne da sprovodi sveti red. Da.
Kaže pesma:
The decision is the key, decision set your mind free...