CC muva

Bacio je klupko mog života i pustio ga da se odmotava nadnaravnom brzinom,
brzinom koje oko jedva može da isprati,
srce dok mu prija,
a um zasigurno ne.
Spava mi se.
Um se uzaludno tuče sa pitanjima
i na kraju klonulo pada. Odustaje.
Kada je bilo čiji um išta rešio?
Onda kada je slomio definiciju u koju su ga spakovali.
Čekaj, tek su mi dali da je pročitam, onda treba da je naučim, svarim pa prepravim... Oborim... A sad mi se prispavalo :)
Ko zna čime sam zaradila ovakav vodopad, ili bolje reći, vodoskok dešavanja...
Ni to nije važno.
Važno je samo ne plivati uzvodno, jer se ipak nismo rodili kao jato lososa.
Kažu: život je onakav kakve su ti misli. Znam to. Vidim.
Samo u trenutku upadnem u zamku u kojoj mi misli budu onakve kakav mi je život. Čak ne moj. Verovatno zapnem za okolinu.
Nekad je zdravo malo povući se. Spavati. Odmarati.
Ili sam se ja svetski premorila ili me je ujela CC muva.
Odoh da spavam.