O tišini, samoći i paranoji

Ne znam tačno od kad to traje, ali već duže vreme su mi ili isključeni ili utišani zvučnici, i (već neke 3 godine) isključen televizor. Ukinuh sama sebi i ton i sliku. Neplanski. Desilo se. Muziku povremeno i pustim, ako mi se nešto baš dopadne ili nostalgija nešto staro zaište, a sliku ne uključujem. Nemam kad. Nema mesta ni u rasporedu životnom, a čini mi se ni u onom mentalnom. Izgleda da mi treba baš mnogo vremena da iščistim glavu od nepotrebnih informacija koje su mi davno zatrovale svakodnevnicu. Dovoljno mi je što mi ovaj internet tereti glavu koještarijama. Stranice na kojima ljudi objavljuju svaki svoj dnevni potez. Ko mi je kriv pa ih posećujem. Skoro da znam kada je neka osoba iz meni predalekog univerzuma obavila dužu nuždu. Ali, ne smem još uvek da se kategorički isključim iz svega. Znam koliko ljudska mreža može riba da upeca. A znam i da me sa stola, poda, polica, stolica viče gomiletina mirišljavih stranica. Svaka miriše na svoj način, stari papir, novi papir... No, i za to ponekad treba snage. Pa bi glava da čita tuđe intimarije. U dve rečenice.
Ta tišina me je prvo plašila svojom neoborivom nametljivošću, a onda je počela da mi prija. Izgleda da sam kroz nju uspela da se čujem. Pre sam se plašila samoće. Živela živote gomile ljudi. Ulice. Kvarta. Dok nisam razumela onu - samoća je kad ne znaš da budeš sam sa sobom.
Ne bih ja bila ja, kada me i drugi ugao posmatranja ne bi ipak malo uplašio. A šta ako mi se tišina toliko dopadne i odjedanput zaćutim? Zauvek. Ne zato što ja tako hoću, nego zato što dopadanje tako odluči. Jer mozak obično sledi ono što mu se sviđa. I onda ostanem iza nevidljivog a debelog i tvrdog zida šutnje, derući se da me čujete, a spoljni izgled pokoren uživanju u ćutanju ostane bez tona. Možda i slike!
Opa! Mislim da sam se upravo uhvatila na delu. Preko tišine, kroz malo samoće, sretoh gospođicu paranoju kako opet kolo vodi. Jednom ću popisati svoje neizbrojive 'šta ako', možda im se nasmejem porobljenim u uokvirenom tekstu. Uhvatila sam se! Mislim da je trik u nekom raskoraku. Između onoga šta sam radila, šta radim, šta mi se radi i šta bi trebalo da se radi po nekom 'PS'-u. Hm. Odoh da učim svoj jezik, pošto mi strani ne rasvetljavaju ključna pitanja.
Samo ne znam da li da malo čitam, surfujem po netu, čitam ili surfujem, ili čitam?
Grrrr. Ili da se kategorički isključim i sa ovog vida suvišnog informisanja?