Ozbiljne uloge

Lupam glavu godinama pitajuci se u cemu je tvoj problem, dok cvoruga nije toliko narasla da te je potpuno istisnula iz vidokruga i, posto, iako zarko zeleci da te vidim, vise ne mogu, zaklopila mi je oci, sedoh sama sa pitanjem koje se besno okrenulo prema meni, mrsteci se i sikteci:' A u cemu je tvoj problem?'
Dobro, de, nemoj me gledati tako surovo i lediti mi krv u zilama. Vi, gospodo pitanja, znate da budete toliko surova i nasilna da bi vas trebalo zatvoriti iza resetaka iliti linija neke sveske pod kljucem. Ali, znam, onda cete napraviti jos veci haos. Ili, zasto, bar, ne naidjete na vreme? Nego se isprecite onda kada nam najmanje trebate. Kada nam je lepo ili tek pomislimo da smo se ususkali u topli zaborav.
Ako prebacim odgovor u neciji tudji kos - tipa, problem je u....na primer....kosmosu, zemlji, gradu, roditeljima, ali u meni ne, necu bas stopostotno slagati. Samo parpostotno.
Prirodno, jeste veliki problem u nama, ali, ponekad treba osvestiti i ono parce kolaca u usnoj duplji sa kojim smo rodjeni. Koje je nekad toliko veliko da ne mozes ni da ga sazvaces no te davi, ispada ti iz usta u balavim mrvicama i bruka te, umusavi te, poremeti ti sliku pred svetom i o svetu...
Razmisljam koliko je ozbiljna uloga biti roditelj. Kad pogledam sta su roditelji napravili ljudima oko mene. I meni, naravno. I zapravo citavom ovom svetu koji je dete nekih prethodnih generacija. Uz duzno postovanje onima koji su casno odigrali ulogu i pomogli deci da odrastu i budu zrela i srecna. Niko se ne radja ni los ni glup. Samo ga malo i malo vise osakate malo ili malo vise osakaceni roditelji. A onda i deca nekih slicnih roditelja, takozvana, okolina.
Kaze lepo moj dragi Hodorovski - 'na ovom svetu fali samo malo zdrave ocinske ljubavi.' Jer, jasno je da majke, ipak, bezuslovno vole. Samo i one znaju da naprave kratki spoj ako su njih sitno seckali i mleli u detinjstvu. I onda naprave decu kojoj ne daju da odrastu. Sinove koji bi da se ozene mamama. Cerke koje ocajnicki traze oceve.
Sinove koji bi da ugnjetavaju nevine devojcice.
Cerke koje bi da se svete ocevima preko jos nevinijih maminih sinova.
I obrni, okreni, promuckaj, zashecheri, eto ti po planete u frustraciji.
Tako da, izvinjavam se chelu koje sam silovala cvorugom koja mi te je konacno zaklonila i hvala zlom pitanju koje se tebi katapultirano ipak poput bumeranga vratilo meni krvavih iskezenih zuba sikteci: ' A da nije problem u tebi?'