Rečenica

Dok je dan neobično topao za 15. oktobar, čemu se svi mi, deca užarene zvezde, obično od srca radujemo, jer retko ko zaista uživa u jesenjem sivilu drveća bez lišća, skorenih tamnih oblaka, blatnjavih trotoara i vetra koji razrezuje pore, koje će tek da usledi ( za sada se slika i dalje kupa u prekrasnim bojama), umesto da iskoristim mazne zrake miholjskog leta i podam im se kroz neku dužu šetnju po ovo malo preživele prirode u betonskim limanskim blokovima, ipak sedoh za računar (koji me oberučke prigrli), ka kom se uputih pravo sa vrata i skoro zapeh za kese sveže kupljenog povrća koje sam samo prizemnila ne bih li što pre prizemnila (hm, ili prizemljila?) i lepršavu ideju koja se rodila i može vrlo lako da se rastvori i ispari, sedoh da sročim misao čiju ću vam svrhu odati par redova niže jer bih u protivnom uprskala ovako sjajan pokušaj koji se rađa usput i nemoguće ga je unapred pripremiti zato što se u ovom slučaju svaki pokušaj pretvara u ishod i samim tim se ne važi kao priprema, sedoh da, iako gladna i puna inspiracije da izmenim agregatno stanje već pomenutih raznobojnih povrćki koje se u ovom trenutku preznojavaju u, tako nam, štetnim plastičnim kesama, koje, koliko god hteo da izbegneš, odbijaš, gurajući prodavcu na pijaci kesu sa tikvicama kako bi u istu ubacio i paradajz i papriku koji se, neukroćeni u plastici, divlje kotrljaju po kantaru, ipak dođeš domu svom sa rukama punim tih teškouništivih plastičnih parazita, sedoh da ispoštujem kreativni napad od kog bolujem nešto ređe nego inače, možda zbog ove oktobarske klime kada rano zalazi slobodno vreme a svakog jutra osvane nova gomila obaveza, telefonskih poziva, raznih ponuda i tome sličnih omči oko vrata, te se kreativnost zgrči u pozi 'htela bih, ali ne mogu', sedoh za računar da iskoristim trenutak i napišem, po, verovatno, prvi put u životu, a još verovatnije ne i poslednji, u nadi da ćemo se držati stare ' svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo', dakle, sedoh da napišem, što ne znači da ću sutra ovo isto da opovrgnem i sebe prevaziđem,
NAJDUŽU REČENICU U ŽIVOTU!