Vatra

Razmišljam nešto od jutros o nervozi. Da bismo je lakše razumeli, pojednostavićemo je i svesti pod osnovni element - vatru.
Probudiš se, dakle, sa vatrom u glavi. I šta onda? Razloge ne vredi tražiti, možda imaš sutra neki veliki događaj od kog ti se podiže temperatura, možda ti je juče neko rekao nešto teško za varenje, možda je danas takva klima u tvojoj lobanji. Razloga je, uvek, puna torba. Nama treba rasplet.
U pojednostavljenom univerzumu, dovoljno je razmisliti šta sa tom vatrom uraditi.
Pod jedan, vatra je vrlo važan element, ključan za naše bitisanje. Ima moć da pretvara tvrde supstance u tekuće ili gasovite. Menja agregatna stanja. Povezuju je sa životnom energijom. Kažu da procesuje misli. Da pretvara hranu u masnoću tj. zalihe energije. Da izgara sve ono što je trulo i da pročišćava. Da stvara nervne impulse. Da povezuje atome. Da joj je neophodna gravitacija. Pod dva, vatra je dobar sluga i loš gospodar.
Znači, zapaljenoj vatri u glavi ne smemo dopustiti da vlada. Biće rata.
Analogno tome, ukroćenoj vatri u glavi možemo štošta zapovediti. Zapaliti đubre za početak.
Kao i svaki put, dođemo do toga da je život takav kakve su ti misli, jer se napolju događa ono što se događa, što se događalo i što će se događati, a unutar glave ono što mi porađamo. Reakcija je isključivo naša stvar. Apsolutno nevezana za spoljašnost. U nedostatku vode reagujemo suvo, prazno i blazirano. Uz višak vatre, opržimo bližnjeg svog. Nekad prvostepeno.
Ne kaže se džabe - rad oslobađa, sveta istina o koju se ogrešio Aušvic.
U toku ovog lutanja do rešenja, nazirem najbolji način da je se oslobodim. To bi možda bila akcija u kojoj bi se vatra osetila neophodnom i korisnom, samim tim me ostavila na miru i možda iz moje glave prešla u kućicu zvanu ringla.
Kuvanje!