Ispade priča o ljubavi

Odlučih da, iako nemam o čemu da pišem, počnem da pišem. Čisto da isprovociram naslov ove virtuelne teritorije koju sam bez ikakve muke osvojila. Da je iskorostim kad je već tu. Ironično tu, a zabrinjavajuće ko zna gde. Ko zna gde pulsira srce ovog meni nepojmljivog interneta...
U isto vreme je i važno i nevažno, jer ne znamo mnoge toliko nužnije odgovore.
Eto, na primer, često ne znamo da nabrojimo tri lepe stvari u životu koje su nas obeležile. Danas se nađoh u priči o tome i uhvatih i sebe i druge kako smo jedva u stanju da izvučemo iz ispretumbanog sećanja tri vesela zapisa. Neveselih uspomena koliko voliš. Ispade da je iskustvo stvarno zbir razočarenja. Malo preoblikovanih u smešne, sva sreća... Ali su, na kraju, tri radosna događaja iznudila muklu pauzu. Na kraju su se ipak prikazala pod reflektorima ovih ili onih ljubavi. I onda razmislih - obrni, okreni, hteli mi to ili ne, sve se na ljubavi zasniva. Ili smo patili zbog manjka ili se razmazili zbog viška, ili se isfrustrirali zbog neuzvraćene ili se izjeli zbog pogrešne... Svi ostali događaji su nekako ostali u zapećku... Videli jesmo ovo ili ono, dobili, da, ovo ili ono - no sve su to bili slabi i kratkotrajni efekti, jedva izvučeni iz džaka zaborava. Kako onda možemo da filozofiramo o materijalnom univerzumu? Kad ne možemo da napipamo ono što nam je najvažnije! Čemu onda hvatanje za bilo šta opipljivo? Samo da bismo umarali ruke mahanjem kroz prazno... A toliko vremena nam prođe u tom ispraznom mlataranju.
U produžetku priče trebalo je pomenuti i nekoliko svojih kvaliteta... Vežbali smo prideve - kad ono - ništa teže... Da li zbog neke vrste stida sumnjivog porekla ili zbog kratkovidosti, retko ko da je uspeo da se izrazi... Možda smo promašili temu za razgovor... Možemo i da se utešimo da smo mi oni skromni što ne pričaju o svojim vrlinama ili da se stopimo sa onima čija je skromnost jedina vrlina. Ne hranim samoljublje, može da škodi, ali u opštem manjku istog ne bi bilo loše ponekad malo pohvaliti sam sebe. Reče neko da ljudi za tobom to počnu da ponavljaju pa se zaboravi odakle je poteklo. Hihi. Još jedna od čari prostog života.
Prema sebi ili/i prema drugima, u osnovi se radi o ljubavi.