Ko šta radi, ja pokušavam da si stanem na rep. Da se uhvatim na delu. Da si uđem u trag. Znam da je ovo 'si' nepravilno, ali mi se jako sviđa. Pokušavam da, kao ona patka iz boce (već pomenuh priču) koja je, naizgled, zarobljena u boci u kojoj nikada nije ni bila, uhvatim taj korak koji odvaja ono u boci i ono van nje. I mogu da priznam da nisam lak plen. Znam tako dobro da sama sebi zavaram trag, da posle, danima, ne mogu da se nađem. Zato sada treniram da postanem još bolji lovac. Pa da si podmetnem nogu svaki put kad pomislim da zbrišem.
Moram svečano da objavim da sam u Parizu, da je 20 časova i 26 minuta i da ja, nekadašnji party freak, planiram da ostanem kod kuće. I to, naravno, povlači masu unezverenih pitanja u mojoj glavi, tipa: 'Stvarno ćeš ostati u stanu? Je l' ti dobro? Da nisi u depri? Imaš još nepotrošenih gvozdenih evrića, možda bar na kratko? Ovaj grad nudi toliko toga! A da pozovem nekog (iako sam opet nenajavljeno banula) od moje dijaspore, polupoznatih ili skoro zaboravljenih lica?' I na sve to samo odahnem i pomislim: ali, zaista me mrzi. Uostalom, hodala sam 7 i po sati. Prvi put sam sama posle mnogo vremena. Jok. Ostajem u miru doma tuđeg.
I onda zaključim kako sam skinula košuljicu, neko bi rekao ludačku, neko zmijsku, i ušla u onaj prostor izvan boce. Tamo odakle vidiš sebe, nekad i sad, i vidiš da dekor ne igra nikakvu ulogu. Bila ova ulica pod prozorom u širem centru Pariza, užem centru nekog zabačenog sela ili, ne bilo ulice pod prozorom, a ni prozora, ova sada ljuštura pobija uigranu ulogu i, kao što se lesi vraća kući, tako hoće da se vrati sebi. Na kojoj god geografskoj dužini i tački u prostoru se našla.
Sve ovo ne bi bilo čudno da se radi o nekom drugom...
Nešto bih ja da zaokružim što mi izmiče. Tu činjenicu da je presek prostora i trenutka u nama samima, isti, valjda bilo gde u prostoru i u bilo kom trenutku.
Da je potpuno svejedno gde smo.
A i kad smo.
Kaže Hodo (šta da radim kad sam danas opet kupila njegovu knjigu): krug možeš preći polazeći iz bilo koje njegove tačke. Skup nema ni početak ni kraj. 'Početak' i 'kraj' su dva iluzorna koncepta.
Treba da prestanem da uramljujem i definišem.
Prispavalo mi se od ovog mog teksta, odoh da se onesvestim.
Laka noć iz grada svetlosti.
Нема коментара:
Постави коментар